Stvoreno za više od jedne sezone
- Jun 11
- 4 min read
Kvalitet, nega i nova vrednost svakodnevnog dizajna
Predmeti prve tragove pokazuju tamo gde ih telo iznova dodiruje: na petnom delu cipele, duž ivice đona i na onom mestu na kome se isti pokret ponavlja hiljadama puta. Torba se menja na ručki, na uglovima i oko zatvarača, tamo gde prsti iz dana u dan dodiruju isto mesto na koži. Upravo je ta svakodnevna upotreba oblikovala naš razgovor sa Catherine Meuter i Stefanom Mathysom, osnivačima švajcarskog brenda VYN, čiji rad počinje na jednom od najopterećenijih delova obuće: na peti.
VYN je razvio modularni sistem koji omogućava da se peta zameni, izgled osveži, a životni vek patike produži. Brend se oslanja na više od dve decenije iskustva u razvoju obuće, od konstrukcije i kože, preko đonova i proporcija, sve do tragova upotrebe koji nastaju u svakodnevnom životu. Njihov koncept Long Luxe ovoj praktičnoj ideji daje širi okvir: predmeti koji se redovno koriste, pažljivo neguju i oblikuju tako da svoju vrednost sačuvaju duže od jedne sezone. Od tog preciznog dela obuće priča se širi ka ručkama torbi, šavovima na jaknama, kaiševima, putnim dodacima i svim onim stvarima koje ljudi nose, koriste i uključuju u svoj svakodnevni život.
Za Catherine Meuter dizajn počinje odlukama koje se donose mnogo pre konačne forme: izborom materijala, načinom na koji se elementi spajaju, šavom, metalom, odnosom kože i tekstila, konstrukcijom pete i mogućnošću da se kasnije zameni ili servisira upravo onaj deo koji se najbrže troši. „Kada danas dizajniramo nove predmete, moramo da mislimo na njihov celokupan životni ciklus“, kaže ona. Ljudi te odluke kasnije osećaju na površini, u težini, u zatvaraču, u stabilnosti i u tome kako predmet odoleva godinama.
Kapsulni garderoberi, pre-loved komadi i modeli iznajmljivanja počivaju na istoj pretpostavci: jedan komad mora da izdrži mnogo godina stvarne upotrebe. „Bez kvaliteta nema dugovečnosti“, kaže ona i time tu misao svodi na njen najčistiji oblik. Kod predmeta koji se nosi godinama, prava cena meri se šavom koji drži, kožom koja može da se obnovi, komponentama koje mogu da se zamene i formom koja se iznova vraća u upotrebu. Kod prirodnih materijala, posebno kože, starenje se upisuje u samu površinu. Koža postaje mekša, dobija dubinu, prima negu i menja se kroz dodir, svetlost, vlagu i način na koji se nosi. „Tragovi vremena su mali zapisi proživljenog iskustva“, kaže Catherine.
Stefan Mathys pravi razliku između predmeta koji su osmišljeni za trenutni efekat i onih koji vremenom postaju evergreen komadi. Jedni žive od vidljivosti, utiska i brze reakcije, dok drugi ostaju relevantni kroz sezone, godine i različite načine života. „Funkcija i forma treba da budu oblikovane tako da njihova upotrebna vrednost raste sa svakim nošenjem“, kaže on.
Za njega je dugovečnost povezana sa odnosom između cene i onoga što predmet vraća kroz godine upotrebe. U vremenu rastućih cena, kupci biraju pažljivije i sve češće se okreću manjem broju komada koje mogu da nose, održavaju i čuvaju godinama. Novi predmet i dalje mora da zasluži svoje mesto u svakodnevnom životu, dok se cipela prilagođava stopalu, jakna oblikuje kroz nošenje, a materijal prima tragove redovne upotrebe. Dobro nošen komad, istanjen na mestima pokreta i potpuno udoban, za svog vlasnika može vredeti više od nečeg novog što se još nije uklopilo u upotrebu. Materijal mora da odgovara onom delu proizvoda koji nosi opterećenje. Kod patike to znači izdržljivost u predelu pete, pravu strukturu gornjeg dela, udobnost unutar obuće i razumevanje načina na koji se stopalo kreće. Materijal izabran bez tog razumevanja brzo počinje da deluje umorno, ma koliko prvobitna forma bila privlačna.
Za oboje, domet trendova je ograničen. Oni se menjaju kroz boju, detalj, proporciju i impuls trenutka, dok trajni predmeti polaze od arhetipova i jasne funkcije. Catherine govori o formama koje privlače ljude kroz duže periode i o ciklusima u kojima se ista potreba vraća u novom izrazu. Stefan današnju scenu opisuje kao prostor kratkih klipova, brzih dropova i slika koje nestaju gotovo jednako brzo kao što se pojavljuju. Želja, boja, eksperiment i razigranost ostaju deo mode, ali trajna forma mora lako da obavlja svoj osnovni zadatak. Nož se procenjuje po rezu. Cipela po tome kako se oseća u pokretu. Torba po tome kako nosi težinu i kako leži uz telo.
„Bez kvaliteta nema dugovečnosti.“
Catherine Meuter
Servis, zamenljivi delovi i obnova danas stoje uz materijal i konstrukciju. U VYN-u taj pristup dobija konkretan oblik u modularnoj peti: ona može da se zameni, a patika nastavlja da se nosi. Od obuće se razgovor pomera ka torbama, jaknama i komadima koje ljudi žele da zadrže, jer svaki predmet napravljen da traje mora imati način da se neguje, popravi ili obnovi. Stefan popravku povezuje sa savršenim parom farmerki, omekšalim džemperom od kašmira i jaknom zakrpljenom na laktovima. „Popravka je prilika da se stvori nešto novo.“ Novi detalj ili obnovljena površina dodaju predmetu još jedno poglavlje.
„Dugoročno moramo da trošimo manje i da brinemo o onome što već imamo“, kaže Catherine. „Manje je zaista više samo kada je bolje i kada nam donosi radost.“ Upravo ta radost odlučuje šta ostaje u garderoberu: komad koji dobro pristaje, olakšava dan, deluje prirodno pri nošenju i može da se obnovi bez osećaja gubitka. Stefan vrednost svakodnevnog predmeta povezuje sa udobnošću, samopouzdanjem i slobodom pokreta. Odeća, obuća i aksesoari oblikuju način na koji osoba ulazi u prostoriju, stoji, hoda, govori i putuje.
Za Stefana, zaista promišljen predmet treba čoveku da pruži „radost i ličnost“ i, pre svega, „lakoću da pokažemo sebe onako kako se osećamo.“
Ovaj članak je deo 7. broja AH Magazine-a.
Kompletno digitalno izdanje dostupno je u vašoj privatnoj Digital Library.
