DIZAJN KOJI GOVORI JEZIK SVAKODNEVICE
- ARTISTIC HUB MAGAZINE
- Aug 27
- 3 min read
Način na koji doživljavamo prostor, predmete i komunikaciju često zavisi od tihih odluka dizajnera. Izbor papira, nijansa boje, oblik jednog slova ili znak na ambalaži oblikuju iskustvo koje postaje deo našeg dana. Tri nezavisna studija – iz San Franciska, Geteborga i Stokholma – pokazuju kako dizajn svakodnevicu pretvara u vizuelni jezik koji se prepoznaje, pamti i živi.
The Office of Ordinary Things (San Francisko)
The Office of Ordinary Things (TOOOT) gradi identitete koji u sebi nose i toplinu i strukturu. Njihov rad za Guildford Green oslanja se na maskotu Gilly, inspirisanu klasičnom Bialetti kafetijerom. Ta mala figura postaje lice brenda, prisutna u različitim formatima komunikacije i unosi dozu svakodnevnog šarma. Tipografija je čista i jednostavna, a boje vedre i direktne. Vizuelni sistem ne ostaje samo u digitalnom prostoru, već ulazi u ulice, kafiće i lokalne zajednice.
Sličan pristup vidi se i u njihovom projektu za Loft Cinema. Plakati i programski materijali izrađeni su na pažljivo biranim papirima, sa jasno naznačenim tehnikama štampe. Ovim detaljem studio naglašava da dizajn nije samo vizuelna poruka, već i taktilno iskustvo. Ista filozofija stoji iza vizuelnog identiteta za Flower Architecture, gde tipografija i signaletika prate prostorni doživljaj i organizuju kretanje. Kod njih je papir jednako važan kao i boja, a oblik slova ima jednaku težinu kao i ton fotografije.
Lundgren+Lindqvist (Geteborg)
Švedski studio Lundgren+Lindqvist Lindqvist poznat je po uredničkoj preciznosti i jasnom konceptu koji se prevodi u svaku stranicu i svako slovo. Najnoviji primer je Polestar 4 Book, publikacija predstavljena u avgustu 2025. godine. Knjiga je podeljena u poglavlja – dizajn, testiranje, inovacija, korisničko iskustvo i predstavljanje – i svako od njih ima sopstvenu vizuelnu logiku. Papiri u različitim slojevima oponašaju ritam digitalnih ekrana, pa čitalac listanjem fizički oseća ono što inače doživljava u interfejsu automobila. To je dizajn koji ne priča o tehnologiji, već je pretvara u iskustvo pod prstima.
Za ovaj studio tipografija nikada nije neutralna. Ona je produžetak ideje. U projektu Blackbook Publications razvili su sistem u kojem slova i kompozicija prate ritam sadržaja, dok The Leporello Series pokazuje kako struktura štampe i format mogu da budu deo identiteta, a ne samo tehnički okvir.
Note Design Studio (Stokholm)
Note Design Studio gradi identitete kroz boju. Njihova paleta Statements Colour Palette, predstavljena 2025. godine, inspirisana je predmetima i prizorima iz svakodnevnog života. Nijanse su izvedene iz tonova drveta, keramike, tekstila i svetlosti, pa svaka boja nosi priču i kontekst. Kada se primeni u enterijeru ili na površinama, paleta ne deluje apstraktno, već priziva slike i osećanja koja svi poznajemo.
U projektima Formations i iQ Loop, istu logiku prenose na arhitektonske površine i materijale. Dizajn postaje alat koji oblikuje prostor i atmosferu, a paleta boja i tipografski izbori funkcionišu kao kulturni znak. Note potvrđuje da je boja više od estetske odluke – ona je narativ i sredstvo komunikacije.
Zajednička nit
Sva tri studija povezuje sposobnost da atmosferu pretoče u sistem. TOOOT kroz papir i materijal stvara dizajn koji se oseća. Lundgren+Lindqvist tipografijom i strukturom knjige pretvaraju tehnologiju u fizički doživljaj. Note boju koristi kao glas predmeta iz svakodnevice i pretvara je u alat za oblikovanje prostora. Zajedno pokazuju da dizajn nije dalek ni apstraktan, već prisutan u onome što dodirujemo, u onome što čitamo i u prostorima u kojima živimo.
