Pariz: Grad u kojem se vekovi susreću na obalama Sene

Pariz dopire do čoveka kroz kretanje Sene, kroz svetlost koja klizi preko kamena i kroz osećaj da svaka fasada poznaje neku staru priču. Na gradskom grbu plovi brod. On potiče od zajednice lađara i trgovaca na Seni, čiji je pečat zabeležen još 1210. godine. Godine 1853. i gradska deviza postala je zvanična. Taj znak pripada mestu koje su voda, trgovina i kretanje oblikovali vekovima. Mostovi ovde spajaju epohe isto onako kako spajaju obale.

Priča počinje mnogo pre kraljeva i razglednica. Na prostoru današnjeg Pariza potvrđeni su tragovi ljudskog prisustva još iz mezolita. Oppidum Parisii tradicionalno se povezuje sa Île de la Cité, mada arheologija to pitanje i dalje drži otvorenim. Rimljani su grad kasnije zabeležili kao Lutetia. Tokom srednjeg veka Pariz se učvršćuje kao političko središte. Oko 1200. godine kraljevsko priznanje Univerziteta u Parizu dodaje gradu još jednu osu koja traje do danas: znanje. Na prostoru koji se i dalje može preći pešice, Notre-Dame, Sorbona, tragovi kraljevske moći i stare trgovačke ulice stoje veoma blizu jedni drugima.

UNESCO područje duž Sene, od Louvrea do Ajfelovog tornja, čuva upravo taj stari poredak uz reku. U njegovom središtu stoji Notre-Dame, mesto na kojem se vekovima susreću vera, državna istorija, turizam i svakodnevica grada. Posle požara u aprilu 2019, kada su srednjovekovni krov i toranj nad presekom brodova uništeni, katedrala je ponovo otvorena u decembru 2024, nakon pet godina obnove. Danas je dovoljno preći jedan most da se u istom prizoru vide srednji vek, državna ceremonija, školske grupe, vernici, turisti i stanovnici koji tuda prolaze na putu dalje.

Pored Notre-Dame i ostrvskog jezgra nalazi se Louvre, mesto na kojem se vidi kako Pariz prostore moći pretvara u javne prostore. Louvre je 1793. otvoren kao javni muzej u nekadašnjoj kraljevskoj palati. Pre toga, na tom mestu stajala je tvrđava Filipa II Avgusta iz 12. veka, a nakon odlaska dvora u Versailles kompleks se postepeno razvijao ka muzejskoj ulozi koju je dobio tokom Revolucije. Ispod današnjeg muzeja i dalje se mogu videti ostaci srednjovekovne tvrđave.

U 19. veku Napoleon III poverava prefektu Sene, Georges-Eugèneu Haussmannu, preuređenje koje trajno menja izgled Pariza. Široke avenije probijaju se kroz staru, gustu mrežu ulica, nastaju novi mostovi, osvetljenje postaje snažnije, a vodovodni i kanalizacioni sistemi dobijaju uređeniju formu. Iz tog preobražaja nastaju široki bulevari, duge vizure i urbana scena koja i danas oblikuje Pariz.

Sa novim ulicama menja se i svakodnevica. Od 1852. Le Bon Marché oblikuje robnu kuću modernog tipa, a slobodan ulaz, fiksne cene, mogućnost zamene, dostava i poručivanje poštom uvode kupovinu u novu formu gradskog života.

Champs-Élysées nastavlja taj široki, reprezentativni Pariz. Avenija se proteže od Place de la Concorde do Arc de Triomphe i od 17. veka usmerava grad ka zapadu. Donji deo otvara se prema vrtovima, muzejima i pozorištima, dok se gornji vezuje za hotele, restorane, prodavnice i kafe-e. Danas se tamo ukrštaju državne ceremonije, poslovni dan, turisti i večernje šetnje.

Prva linija metroa otvorena je 19. jula 1900. povodom Svetske izložbe i već u prvoj godini prevezla je 17 miliona putnika. Francuski arhitekta Hector Guimard dao je ulazima formu koja i danas pripada znakovima Pariza: liveno gvožđe, organske linije, zelenu boju i ornamentalno slovo M. Deo tih ulaza sačuvan je do danas. Već 1889. Pariz je za Svetsku izložbu dobio i Ajfelov toranj. Prvobitno zamišljen kao privremena konstrukcija za dvadeset godina, ostao je zahvaljujući naučnim eksperimentima i razvoju bežične telegrafije.

Baget pripada svakodnevici jednako prirodno kao puter i prva kafa. U pariskim pekarama peče se tokom celog dana, a pored njega stoje kroasan, pain au chocolat i brioche, jutarnja peciva koja pune izloge pariskih pekara. Posle pekare, gradski život seli se za sto. Brasserie radi od jutra do večeri i prima širu publiku, dok je bistro manji, bliži dnevnom meniju, sezoni i rukopisu šefa kuhinje.

Duž Sene rade bouquinistes, prodavci starih i polovnih knjiga, grafika i plakata, raspoređenih u zelenim kutijama duž kejova. Njihova tradicija seže do 16. veka, a danas ih duž obale ima gotovo 240, sa više od 300.000 knjiga i drugog štampanog materijala.

Pariz ume da stare gradske trase vrati u svakodnevni život. Promenade Plantée, otvorena 1993. na nekadašnjoj železničkoj pruzi, bila je prvi povišeni park te vrste na svetu, a ispod nje Viaduc des Arts danas okuplja radionice i ateljee. I Petite Ceinture, nekadašnja kružna železnica iz 19. veka, danas u pojedinim delovima služi kao zeleni put, dok su neke bivše stanice postale restorani i kulturni prostori.

U samom centru isti preobražaj dobija i savremeni saobraćajni oblik. Od novembra 2024. tranzitni saobraćaj zabranjen je u zoni Paris Centre, dok su vožnje koje u toj zoni počinju ili se završavaju i dalje dozvoljene, uz predviđene izuzetke. Ulice u centru danas deluju mirnije, uz obalu stoji više stolova, a preko mostova se hoda sporijim tempom.

Pariz se najbolje upoznaje hodom, između mosta i obale, izloga i stola za kojim čeka ručak. Prošlost je ovde i dalje prisutna, u kamenu preko kojeg se prelazi, u ulicama koje vode dalje i u navikama koje svakodnevici daju njen unutrašnji tok.

Pariz, izvan glavnog kadra

Pont Neuf

Pont Neuf je najstariji sačuvani most u Parizu. Kada je nastao, bio je nov u svakom smislu: prvi kameni most u gradu bez kuća i prvi sa popločanim trotoarima za pešake. Preko njega se stizalo na drugu obalu, a istovremeno se ostajalo iznad reke.

Ajfelov toranj i boja grada

Ajfelov toranj se u proseku ponovo farba na svakih sedam godina, a za jedan takav ciklus koristi se oko 60 tona boje. Kroz te promene i sama boja postala je deo njegovog identiteta, zajedno sa mestom koje toranj zauzima u silueti Pariza.

Piramide Louvra

Velika piramida u Cour Napoléon privlači najviše pogleda, ali ona nije jedina. Louvre ukupno ima pet piramida, među njima i obrnutu piramidu u Carrousel du Louvre. Tamo piramida uvodi svetlost u prostor ispod nivoa dvorišta i oblikuje ulaz u muzej.

Musée d’Orsay

Zgrada današnjeg Musée d’Orsay nekada je bila Gare d’Orsay, podignuta za Svetsku izložbu 1900. Kao muzej otvorena je 1986, ali je sačuvala meru i osećaj prostora koji je prvobitno bio namenjen dolascima i odlascima.

Canal Saint-Martin

Canal Saint-Martin dug je 4,5 kilometara, od čega 2 kilometra prolaze pod zemljom. Duž kanala smenjuju se devet prevodnica, dva pokretna mosta, dva fiksna mosta i šest pešačkih pasarela, pa kroz Pariz čas teče otvoreno, čas nestaje ispod ulica.

Pont des Arts

Prvobitni Pont des Arts otvoren je 1803. kao prvi metalni most u Francuskoj i treći most te vrste u svetu. Njegov položaj između Louvrea i Institut de France i danas mu daje posebno merilo: više je mesto za zadržavanje nego običan prelaz preko Sene.

Clos Montmartre

Na Montmartru i dalje raste vinova loza. Danas Clos Montmartre ima 1.762 čokota na 1.556 kvadratnih metara i godišnje daje gotovo 2.000 boca od po 50 centilitara. Dovoljno da tradicija ostane živa, sa merom koja je čuva od praznog folklora.

Sacré-Cœur

U bazilici Sacré-Cœur nalazi se mozaik iz 1923. godine, površine 475 kvadratnih metara, jedan od najvećih na svetu. Njegova veličina ne deluje hladno, jer čitav prostor odmah vodi pogled ka središtu bazilike.

Ovaj članak je deo 7. broja AH Magazine-a.

Kompletno digitalno izdanje dostupno je u vašoj privatnoj Digital Library.