Marin Montagut: Umetnost čuvanja

Prvobitno objavljeno u međunarodnom izdanju AH Magazine-a, broj 7.

Ovde je za pretplatnike pripremljeno u formatu prilagođenom mobilnim uređajima.

Marin Montagut, ilustrator, dizajner i kolekcionar, izgradio je svoj svet negde između buvljih pijaca, starih radionica i pariskih ulica. Detinjstvo provedeno među antikvitetima, ljubav prema crtanju i rano upoznavanje s predmetima koje je vreme obeležilo oblikovali su stvaralaštvo koje danas živi kroz njegove knjige, ilustracije i kolekcije pod sopstvenim imenom. U ovom razgovoru govori o stvarima koje bira, Parizu kroz koji se kreće i predmetima u kojima vreme ostaje vidljivo.

U butiku u Rue Madame njegov rad izlazi izvan ilustracije i ulazi u svakodnevni život. Pariz se tu pojavljuje u porcelanu, staklu, papiru i tekstilu, oblikovan tradicionalnim zanatstvom i pažnjom posvećenom detalju. Na toj adresi njegovi crteži postaju predmeti.

Da li se sećate kada je prvi put počela vaša fascinacija kolekcionarstvom?

Odrastao sam u porodici antikvara i trgovaca sa buvljih pijaca, pa su stari predmeti oduvek bili deo mog okruženja. Još kao dete sakupljao sam porcelanske minijature i herbarijume. Bilo šta moglo je da bude dobar povod za novu kolekciju. Zatim sam, oko osamnaeste godine, počeo da odlazim na buvlje pijace i da stvaram ozbiljnije zbirke antikviteta.

Šta vas prvo privuče kod određenog predmeta?

Sve osim njegove tržišne vrednosti. Najpre me privuče njegova poezija, priča koju nosi, patina vremena. Ono zbog čega je zaista jedinstven.

Šta čini da neki predmet prirodno pronađe svoje mesto u prostorima u kojima živite i radite?

Nikada zapravo unapred ne znam gde ću staviti novi predmet i, iskreno, nikada zaista nemam dovoljno prostora. Ali veza koju osetim prema njemu uvek mu omogući da pronađe svoje mesto među ostalima.

Čini se da je Pariz duboko utkan u sve što radite. Kako taj grad oblikuje vaš pogled, vaš način sakupljanja i stvaranja?

Preselio sam se u Pariz sa 19 godina i bila je to ljubav na prvi pogled, baš kao na filmu. To je grad pun tajni, koji mi nikada ne dosadi. Volim da vikendom lutam njegovim buvljim pijacama, da tokom nedelje prelazim grad skuterom i da i dalje otkrivam nove antikvare ili upoznajem nove zanatlije sa kojima mogu da stvaram predmete.

Zanatstvo ima veoma važnu ulogu u vašem radu. Šta ruka zanatlije donosi jednom predmetu?

Donosi mu jedinstvenost. Iza svakog pokreta stoje vreme, kvalitet ručnog rada i briga o svakom detalju. Svaki predmet postaje poseban jer nosi otisak ruke koja ga je oblikovala, nešto što su mašine vremenom gotovo izbrisale.

Boutique Marin Montagut, Photo: Romain Ricard

Kako sećanje i svakodnevni rituali pronalaze put do predmeta koje stvarate i držite blizu sebe?

Istorija predmeta me inspiriše da stvaram svakodnevne stvari prožete poezijom. Nekada su ljudi izdvajali više vremena da unesu lepotu u jednostavne svakodnevne gestove. Volim da pokušam da se povežem s tim i da to danas ponovo oživim.

Da li postoji neki predmet koji vam je s vremenom postao posebno značajan i možete li nam ispričati njegovu priču?

Moja kolekcija starih, anonimnih slikarskih paleta, za kojima tragam poslednjih petnaest godina. Svaka od njih na svoj način priča priču o nepoznatom slikaru, kroz boje, mešavine i tragove njegovih pokreta koji su još vidljivi na njenoj površini.

Marin Montagut | WEB

Ovaj članak je deo 7. broja AH Magazine-a.

Kompletno digitalno izdanje dostupno je u vašoj privatnoj Digital Library.