Budimo realni, tražimo nemoguće
- Jul 20
- 2 min read
Jelena Kovačević
Godinu 1968. upisali su u istoriju sveta studenti. U istoriju jednog malog, sada pograničnog srpskog grada, Bajine Bašte, upisala ju je grupa dečaka, od kojih je najstariji imao devetnaest godina. Oni nisu samo tražili, već su nemoguće i ostvarili.
Te važne 1968. godine, svoje mesto na ovom svetu počeli su ti dečaci da grade na sred reke Drine. Na steni, okruženoj hladnom rekom, punoj brzaka i virova, sagradili su kućicu od sendvič materijala koji su skinuli sa urušene barake jedne firme. Ona je brzo postala utočište za različite generacije mladića i devojaka, i mesto odakle su započinjali svoje prve plivačke zamahe i kajakaške zaveslaje. Na steni je nastala i ideja o osnivanju kajakaškog kluba u ovom gradu. Međutim, kućica nije potrajala dugo jer ju je Drina odnela već krajem 1969. godine, čime se upisala u istoriju kao prva kućica.
Već naredne izgradili su novu, ovaj put od čvršćeg materijala, sirovih dasaka. Kako su se daske brzo rasušivale na Suncu oblepili su je spolja i iznutra starim filmskim plakatima. Iako su uspeli da je zaštite od sunčevih zraka, od reke nisu, iste godine je uništena.
Za treću kućicu, podignutu 1971, borili su se Bajinobaštani sa Drinom do početka osamdesetih godina 20. veka, vraćajući je na stenu svaki put kada bi je reka odnela. Ipak, morali su je pustiti niz vodu. Četvrta kućica imala je sličnu sudbinu.
Poučeni prethodnim iskustvom, kućicu iz 1996. postavili su na betonski postament. Međutim, reka je bila snažnija i odnela je krajem 1999. godine.
Nakon šest godina, već odrasli, dečaci sa stene, prikupili su sredstva i podigli šestu kućicu, ovog puta sa betonskom stopom. Ona bi možda i uspela da se održi, da početkom 2010. godine Drina nije imala stogodišnji vodostaj koji je zbrisao kućicu sa kamena. U tim danima nivo vode je bio toliki da se ni stena nije videla u reci.
Sredstva su iznova prikupljana i 2011. na Drini je opet podignuta kućica. Ovog puta napravljena je sa jednom novinom – njene dve strane koje trpe najveći pritisak prilikom poplave, postavljene su na šarke koje u slučaju visokog nivoa vode mogu da budu aktivirane i preoblikuju kućicu u tunel kroz koji će Drina proći.
Nakon 43 godine borbe sa ovom divljom i nepredvidivom rekom, um je, konačno, nadvladao snagu. Kućica se utvrdila na Drini.
Te iste godine, zahvaljujući fotografiji Irene Beker, za nju se čulo širom sveta. Postala je, najpre, fotografija dana u izboru National Geographic-a, a potom, u avgustu 2012, i fotografija meseca. O kućici su pisali Daily Mail i Business Insider, koji ju je uvrstio među najneobičnije kuće sveta, dok ju je ruski Palm Press stavio na svoj reklamni kalendar. Tako je prizor sa jedne stene nasred Drine postao međunarodno prepoznatljiva slika Bajine Bašte.
Zbog ove kućice ljudi sa svih strana, a posebno iz daleke Kine, dolaze u ovaj mali grad, za koji su i u Srbiji, pojedini, mislili da se nalazi u Bosni i Hercegovini. Pored nje svake godine prođe i zastane hiljade njih na čamcima i splavovima, naročito tokom najveće srpske manifestacije na reci, Drinske regate.
Kućica na Drini nije samo arhitektonsko čudo i turistička atrakcija, ona je simbol ljudske nepokolebljivosti i poruka sa Drine da je nemoguće, često, samo u našim glavama.
Jelena Kovačević | INSTAGRAM
