Longevity: Nova mera dugog života

Izvorno objavljeno u AH Magazinu, međunarodno izdanje br. 7.

Ovde predstavljeno u formatu prilagođenom mobilnim uređajima za pretplatnike.

Tokom poslednjih decenija, wellness je postao deo svakodnevnog života, dok se današnji razgovor sve više okreće pitanju kako živeti duže i u boljoj formi.

U najambicioznijim wellness programima danas, putovanje počinje i pre dolaska. Gost dobija upitnik sa pitanjima o najnovijim rezultatima krvnih analiza, snu, tretmanima i nivou stresa. Uz sobu i tretmane, boravak sada uključuje i pitanje zašto telo nastavlja da gubi energiju. Pravi test dolazi posle povratka kući, u isti raspored, pred isti ekran i među iste obaveze koje su sve vreme čekale.

Reč je o telu koje može da nosi život, čak i onda kada godine počnu da traže više.

Decenijama je wellness nudio predah: spa vikend, masažu, jogu, meditaciju, zdrav doručak i nekoliko sati mira u životu koji zahteva stalnu dostupnost. Dugovečnost pomera fokus ka kapacitetu koji osoba može da sačuva za svakodnevni život. Reč je o telu koje može da nosi život, čak i onda kada godine počnu da traže više.

U medicini i javnom zdravlju, za tu osnovu koristi se termin healthspan, odnosno zdravstveni vek: period života proveden u dobrom zdravlju, uz očuvanu sposobnost kretanja, rada i donošenja samostalnih odluka. U svakodnevnom jeziku, to znači telo koje može da iznese putovanje i radni dan, da se popne uz stepenice i oporavi bez prevelikog napora. Dugovečnost tada postaje pitanje koliko dugo čovek može da sačuva snagu, samostalnost i stabilnost u svakodnevnom životu.

Do 2030. godine, svaka šesta osoba na planeti imaće šezdeset ili više godina, a do sredine veka broj ljudi u toj starosnoj grupi dostići će oko 2,1 milijardu. Ovakva demografska kretanja menjaju ono što danas smatramo komforom. Veća vrednost sada se daje svakodnevici koja štiti san, omogućava kretanje i uvodi preventivnu negu pre nego što se ozbiljan problem pojavi.

Starenje se dugo posmatralo kroz ono što kasnije postaje vidljivo: kožu, držanje, sporiji korak, umor, zaboravnost. Savremena istraživanja sve češće ispituju ono što se dešava ranije, u metabolizmu, imunom sistemu i načinu na koji telo proizvodi i koristi energiju. Ista pitanja na kraju nas vraćaju svakodnevnim odlukama koje određuju kako telo koristi i obnavlja energiju.

Dugovečnost pomera fokus ka tome koliko dobro čovek može da živi, da se kreće i da se oporavlja u svakodnevnom životu.

U industriji lepote, dugovečnost je promenila način na koji se govori o koži. Sve je teže govoriti o licu odvojeno od sna, stresa, ishrane i hormonskih promena, pa se nega kože pomera ka očuvanju kožne barijere, tona i prirodne izražajnosti. Koža koja izgleda odmorno, lice koje ostaje prepoznatljivo i pogled oslobođen umora stvaraju estetiku koja ceni kontinuitet, postepenu negu i očuvanje prirodnog izgleda. Lepota se približava zdravlju kada se koža posmatra kroz san, oporavak i svakodnevno opterećenje.

U hotelima i retreat centrima, dugovečnost je postala jedno od najprivlačnijih polja savremenog luksuza. RoseBar at Six Senses Ibiza oslanja se na funkcionalnu medicinu, dijagnostiku i personalizovan pristup zdravom starenju, dok SHA u Španiji i Meksiku razvija programe usmerene na preventivnu medicinu, biomarkere, metaboličko zdravlje i fizičke performanse. Gost dolazi u potrazi za odmorom, a dobija boravak koji povezuje procenu stanja, ishranu, kretanje i san, uz pitanje šta od toga može da se nastavi kada se vrati kući.

U oblasti koja raste ovako brzo, poverenje postaje važnije od atmosfere. Dobar program počiva na stručnosti ljudi koji ga vode, dokazima koji podržavaju njegove metode i odmerenosti obećanja. Glamur može da privuče gosta, ali samo jasno vođena nega ima šansu da promeni svakodnevni život nakon odlaska.

Dugovečnost dobija pravo značenje samo u svakodnevnom životu, kada telo može da izdrži napor, oporavi se i sutra ponovo počne bez prekomernog umora.

Ovaj članak deo e 7. izdanja AH Magazina.

Za pregled cielog digitalnog izdanja posetite svoju privatnu digitalnu knjižnicu.