A HOUSE OF DYNAMITE
- ARTISTIC HUB MAGAZINE
- Sep 3
- 3 min read
Kathryn Bigelow i povratak u srce nuklearne noćne more
Na 82. Venecijanskom filmskom festivalu publika je ustala na noge i aplaudirala jedanaest minuta. Nakon osam godina tišine, Kathryn Bigelow vratila se sa filmom A House of Dynamite i podsetila nas zašto njeno ime još uvek odjekuje kao sinonim za hrabro, nemilosrdno i beskompromisno filmsko stvaralaštvo.
Film je strukturiran kroz vremenski okvir od svega 18 do 19 minuta, toliko traje razmak između lansiranja nepoznate rakete i njenog mogućeg udara u Čikago. Bigelow i scenarista Noah Oppenheim ponavljaju taj interval iz više perspektiva: vojne baze na Aljasci, predsedničkog kabineta i komandnih centara u Vašingtonu. Rezultat je proceduralna napetost koja prerasta u filozofsko pitanje: da li sistem uopšte može da zaštiti svet kada je izgrađen na sopstvenim pukotinama?
U središtu zbivanja je predsednik Sjedinjenih Država, koga tumači Idris Elba. Njegova izvedba je dostojanstvena i ranjiva u isto vreme: lider koji zna da svaka odluka može značiti kraj. Rebecca Ferguson igra kapetanicu Oliviju Walker, vojnikinju uhvaćenu između protokola i moralne dileme. Njihova hemija i snaga nose priču i pretvaraju je u ljudsku dramu, a ne samo u tehničku simulaciju katastrofe.
A House of Dynamite; Photos: Courtesy of Netflix, 2025 / La Biennale di Venezia, 2025
Kritičari su film dočekali s pomešanim emocijama, ali gotovo svi se slažu u jednome: napetost je neizdrživa. The Guardian ga naziva hladnim i intenzivnim političkim trilerom, Vulture hvali njegovu nepopustljivu dinamiku, dok The Times ističe da film „ne nudi utehu“. El País primećuje da publika izlazi iz sale sa osećajem da nuklearna katastrofa više nije apstraktna pretnja, već realnost koju uporno guramo u stranu.
Bigelow se ponovo oslanja na dokumentarističku preciznost: scenario je razvijan uz konsultacije sa Pentagonom, CIA-om i stručnjacima za krizne protokole. Svaki kadar nosi težinu stvarnog istraživanja, a ipak ostavlja prostora za ono što ona uvek postavlja u centar - ljudsku slabost i moralne dileme.
Muziku potpisuje Volker Bertelmann, dobitnik Oskara za Na zapadu ništa novo. Njegova partitura pulsira kao odbrojavanje, istovremeno hipnotična i uznemirujuća. Snimatelj Barry Ackroyd, poznat po radu na The Hurt Lockeru, vraća se saradnji s Bigelow i unosi dokumentarnu autentičnost, dok zvučni dizajn Paula N. J. Ottossona pojačava svaki šapat i svaki alarm do granice nepodnošljivog.
A House of Dynamite nije film koji pruža odgovore. On nas uvodi u tišinu između dva otkucaja sata i tera da razmišljamo o svetu u kojem živimo. U svetu u kojem je dovoljan jedan signal da se uruši sve što smatramo civilizacijom. Bigelow nam ne nudi spas. Ona nam pokazuje ogledalo i pita koliko dugo možemo da živimo u kući od dinamita a da verujemo da se nikada neće zapaliti.
Film kreće u bioskopsku distribuciju 10. oktobra, dok će od 24. oktobra biti dostupan na Netflixu. Već sada je jasno: bez obzira na to da li ga doživite kao tehničko čudo, moralni test ili hladan šamar, A House of Dynamite ne ostavlja nikoga ravnodušnim.
A House of Dynamite – tehnički podaci
Režija: Kathryn Bigelow
Scenario: Noah Oppenheim
Produkcija: First Light Pictures, Kingsgate Films, Prologue Entertainment
Producenti: Greg Shapiro p.g.a., Kathryn Bigelow p.g.a., Noah Oppenheim p.g.a.
Izvršni producenti: Brian Bell, Sarah Bremner
Direktor fotografije: Barry Ackroyd BSC
Produkcioni dizajn: Jeremy Hindle
Kostimi: Sarah Edwards
Montaža: Kirk Baxter ACE
Muzika: Volker Bertelmann
Zvučni dizajn: Paul N. J. Ottosson
Ko-producenti: Jeremy Hindle, Sumaiya Kaveh, Luca Borghese
Casting: Susanne Scheel
Glavne uloge: Idris Elba, Rebecca Ferguson, Gabriel Basso, Jared Harris, Tracy Letts, Anthony Ramos, Moses Ingram, Jonah Hauer-King, Greta Lee, Jason Clarke, Malachi Beasley, Brian Tee, Brittany O’Grady, Gbenga Akinnagbe, Willa Fitzgerald, Renée Elise Goldsberry, Kyle Allen, Kaitlyn Dever.
