POP ART

Umetnost popularnog i svakodnevnog

Sredinom prošlog veka na umetničkoj sceni pojavio se pravac koji je promenio sve što se do tada podrazumevalo pod pojmom umetnosti. Nastao iz ritma ulica, reklama i masovne proizvodnje, pop art je spojio svakodnevicu i estetiku, obično pretvorio u izuzetno i pomerio granice između umetnosti i potrošačkog sveta.

Početak nove estetike

Kao začetnik ovog pravca, britanski umetnik Ričard Hamilton 1956. godine stvorio je kolaž Just what is it that makes today’s homes so different, so appealing?, delo koje je postalo simbol epohe. Njegova slika puna simbola pop kulture bila je najava novog jezika umetnosti. U Sjedinjenim Državama, Endi Vorhol pretvorio je serije poput Marilyn Monroe i Campbell’s Soup Cans u ikone savremenog doba, spajajući slavu, ponavljanje i ironiju potrošačkog društva.

Umetnost svakodnevice

Stvaraoci ovog pravca inspiraciju su pronalazili u reklamama, pakovanjima proizvoda, stripovima i medijskim slikama. Time su doveli u pitanje granicu između “visoke” umetnosti i kulture mase. U njihovim radovima sjaj boja i jednostavnost oblika skrivali su promišljenu poruku o društvu koje je počelo da obožava sopstvene simbole.

Jezik boja i serigrafije

Ovaj pravac karakterisale su jarke boje, čiste linije i prepoznatljive kompozicije. Umetnici su koristili serigrafiju i komercijalne tehnike, naglašavajući vizuelni identitet epohe u kojoj je slika postajala roba, a reklama – umetnost. Time su reagovali na apstraktni ekspresionizam koji je do tada dominirao, unoseći u umetnost jasnoću, humor i ironiju.

Između kritike i fascinacije

Iza prividne lakoće i privlačnih motiva skrivala se oštra refleksija o konzumerizmu i društvenim vrednostima. Umesto da idealizuju svakodnevicu, umetnici su je secirali, postavljajući pitanje gde prestaje umetnost, a počinje masovna proizvodnja slike. Njihova dela prikazivala su i glamur i prazninu savremenog života.

Trag koji traje

Uticaj ovog pokreta i danas je prisutan u dizajnu, modi, oglašavanju i vizuelnim umetnostima. On je zauvek promenio način na koji posmatramo svakodnevne predmete, pokazujući da inspiracija ne mora dolaziti iz muzeja, već i iz supermarketa, televizije ili ulice.

Umetnost koja je nekada slavila konzumerizam danas se čita kao svedočanstvo o vremenu kada su boje, oblici i slike postali nova mitologija. Ona nas i dalje podseća da umetnost nije samo ono što je izdvojeno, već i ono što svakodnevno živi među nama.