MIRKO REISSER (DAIM): 35 godina umetničkog puta
- ARTISTIC HUB MAGAZINE
- 21 hours ago
- 4 min read
Umetnik koji zid vidi kao prolaz, a grad kao postavku
Mirko Reisser spada među pionire umetničkog izraza rođenog na ulici koji je odavno ušao u velike institucije. Njegova dela, od ranog grafita do monumentalnih instalacija, pokazuju kako umetnički jezik može da sazreva decenijama i stalno se iznova oblikuje. U tim radovima susreću se iluzija i stvarnost, površina i prostor, a iz tog spoja izlaze pitanja identiteta i transformacije.
Umetničko delo: „DAIM – straight up“, sprej i fasadna boja na betonskom zidu, 96 × 18,3 m (310 ft), Hazelview First on Tenth, Kalgari, 2022.
© Mirko Reisser (DAIM). Uz podršku BUMP festivala i Verve Projects. Foto: Craig Schultz (b4_flight).
Na retrospektivi u Woods Art Instituteu prikazan je Vaš put od prvih zidova do monumentalnih instalacija. Šta Vam je bilo najveće otkriće dok ste gledali 35 godina rada u jednoj celini?
Posebno je iskustvo videti retrospektivu koja obuhvata 35 godina mog rada. Još je neobičnije što je sve bilo predstavljeno originalnim delima. U grafitu je to retkost, jer su mnogi radovi po prirodi prolazni. To je u velikoj meri bilo moguće zahvaljujući Riku Reinkingu, koji je decenijama prikupljao i čuvao dela i na taj način ih sačuvao.
Ponovo sam osetio koliko su kolekcionari važni za vrednovanje i opstanak umetnosti. Kao umetnik nemam ulogu niti motivaciju da arhiviram i dokumentujem sopstvena dela. Stvaram ih i puštam u svet. Nemoguće je izbeći da nestanu ili budu uništena, što je često sudbina umetnosti u javnom prostoru.
Upravo zato je bilo snažno videti sve originale ponovo na okupu. Retrospektiva je pokazala da i u tako prolaznoj formi kao što je grafit dela mogu da traju.
Vaša 3D slova često izgledaju kao da se zid otvara i otkriva novu dimenziju. Da li je ta iluzija za Vas samo tehnički izazov ili i način da ispitate prostor i njegove granice?
Rad u 3D-u je za mene oduvek bio više od tehničkog eksperimenta. Bio je polazna tačka za istraživanje prostora i njegovih granica, za transformaciju i samorefleksiju. Osnovu čini konstruisanje i dekonstrukcija mog umetničkog imena. Taj proces omogućava da se slova u jednom trenutku pojave, a u sledećem rasprše.
U napetosti između stabilnosti i rastvaranja, između površine i prostora, otvara se polje u kojem postavljam pitanja o identitetu. Iluzija treće dimenzije postaje alat da se prostor otvori i da se unutrašnji procesi učine vidljivim. Moji oblici slova na neki način su uvek autoportreti.
Najviši mural na svetu koji ste naslikali u Kalgariju promenio je karakter čitave ulice. Kako ste, Vi lično, doživeli taj format i da li je pomerio Vaše shvatanje onoga što mural može da donese gradu?
Razmera tog murala zaista je izuzetna. Posebno je zanimljivo koliko drugačije izgleda iz različitih uglova. Sa nivoa ulice ostavlja jedan utisak. Sa suprotnih solitera otkriva drugi. Iz vazduha, pri prilazu Kalgariju, mural se jasno vidi i upisuje se u prepoznatljivu siluetu grada.
U neposrednoj blizini čuvenog Calgary Towera postao je trajan deo panorame i dugoročno utiče na vizuelni identitet mesta. Za mene je to još jednom potvrdilo kako jedno delo može da stvori više slojeva percepcije kod posmatrača.
U Borchardt galeriji potpuno ste preoblikovali prostor projektom Taking Over. Šta za Vas znači da posle tolikih godina rada na otvorenim zidovima uđete u zatvoren prostor i oblikujete ga sopstvenim jezikom?
Galerija donosi drugačiji kontekst u odnosu na slikanje zida u javnom prostoru. Posebnost ovog projekta bila je u tome što je naglasak bio na oblikovanju samih zidova i prostora, a ne na kačenju platana. Delo nije moglo da se proda, pa se duh javnog prostora preneo i u galeriju.
Taking Over je nastao iz želje da uđem u prostor u potpunosti i da stvorim drugačiju vrstu intenziteta. U javnom prostoru često preovlađuje prolaznost trenutka. U galeriji publika može dublje da se zadrži uz rad. Hteo sam da tu vezu sa gledaocem dodatno osnažim.
Knjigom i izložbom „Eine Stadt wird bunt“ dokumentovali ste čitavu epohu Hamburga. Kako Vas je to istraživačko i arhivarsko iskustvo oblikovalo kao umetnika?
„Eine Stadt wird bunt“ je bio opsežan poduhvat. Uključivao je izložbu, knjigu, podkast i vinil kompilaciju. Sledeće godine dodaćemo još jednu knjigu i posle deset godina projekat ćemo verovatno zatvoriti.
Već sada mogu da kažem da je to bilo intenzivno razdoblje koje je uticalo na moj rad. Znam i da ću tek kada sve završimo ući u fazu sagledavanja i videti kako je taj proces promenio moj pogled.
Vaša dela postoje na fasadama, u galerijama, u javnom prostoru i u digitalnim formatima. Gde vidite sledeći izazov? U materijalu, u prostoru ili u povezivanju umetnosti i grada?
Osećam snažan povratak ka 3D-u. Sredinom devedesetih, tokom studija u Švajcarskoj, radio sam skulpture i želim da tu fazu dalje razvijem. Današnje tehnološke mogućnosti, posebno 3D štampa, otvaraju prošireno i uzbudljivo polje koje želim da istražim.
Nove tehnologije, uključujući NFT i veštačku inteligenciju, takođe me zanimaju. Rastu mi donosi istraživanje novih pristupa, a uvek se vraćam spreju, zidu ili platnu. Ručni rad i klasični materijali ostali su nit koja povezuje moj rad već 35 godina. Verujem da je taj povratak zanatu danas važniji nego ikad.
Pogled na izložbu: „DAIM Retrospective – 35 Years of Graffiti Art“, maj 2024 – januar 2025, WAI Woods Art Institute, Ventorf kraj Hamburga, Nemačka. Foto: MRpro.
Bilo na fasadi, u galeriji ili u digitalnom prostoru, umetnost Mirka Reisera ostaje poziv da se granice misle drugačije. Posle 35 godina eksperimenata i otkrića gleda unapred i otvara se novim tehnologijama, a istovremeno ostaje vezan za zanat koji je oblikovao njegov rad od početka. Iz tog spoja nastaje umetnost koja menja grad i otvara nove dimenzije posmatračima.
