KUAN-HSUAN LU
- ARTISTIC HUB MAGAZINE
- Oct 18
- 5 min read
Između emocije i mašte: unutrašnji svetovi Kuan-Hsuan Lu
U umetnosti Kuan-Hsuan Lu oseća se tiha toplina i jasnoća. Njeni radovi prožeti su bojama koje ne privlače pažnju snagom, već prisustvom. Rođena na Tajvanu, a stvaralački oblikovana u Njujorku, povezuje dve kulture u jedinstven vizuelni jezik. U njenim ilustracijama prepoznaje se spoj istočnog mira i zapadnog impulsa, stvaralačka iskra koja istovremeno umiruje i pokreće.
Cvet, ruka ili suptilno oblikovan prostor postaju simboli bliskosti i pažnje. Svaka kompozicija diše lagano i sabrano, otkrivajući svet u kojem su emocije temelj svake boje. U tom prostoru umetnica oblikuje misao i osećanje u sklad koji ostaje dugo u sećanju.
Kroz razgovor za Artistic Hub Magazine, Kuan-Hsuan Lu otkriva kako nastaju njene slike, na koji način se emocija pretvara u pokret, i koliko je u svemu važna autentičnost – ona tiha snaga koja čini da umetnost progovori bez reči.
Kuan-Hsuan Lu, Artist
Živite i radite između Tajvana i Njujorka. Kako je kretanje između te dve kulture uticalo na Vaš vizuelni izraz i način na koji doživljavate boju, prostor i emociju u umetnosti?
Život između Tajvana i Njujorka doneo mi je potpuno različita iskustva, u umetnosti i u svakodnevici. Na Tajvanu su me porodica, prijatelji, profesori i kolege uvek podržavali na mom kreativnom putu. Ta sloboda me ohrabrila da stvaram otvoreno, bez straha da odstupim od pravila.
Ipak, Tajvan ima i tu nežnu stranu poznatog prostora. Ljudi oko mene uglavnom dele slične vrednosti i sličan način izražavanja.
Kada sam se preselila u Sjedinjene Države, počela sam da upoznajem ljude iz najrazličitijih kulturnih i ličnih sredina. To iskustvo me izložilo novim pogledima na stvaranje i proširilo moje razumevanje izraza.
Ti kontrasti stalno pokreću moju maštu i održavaju u meni potrebu za stvaranjem. Svaka faza života menja moj način rada, posebno u trenucima sumnje ili unutrašnje borbe. Tada me umetnost vraća sebi. Uvek je tu, kao oslonac.
Vaša dela često spajaju razigranost sa dubljim emocijama – empatijom, brigom i ranjivošću. Kako te emocije pretvarate u vizuelne simbole koji kasnije postaju deo Vašeg umetničkog jezika?
Sve obično počinje od malog trenutka koji me dotakne – pokreta, pogleda ili iznenadne promene raspoloženja. Ti trenuci polako prerastaju u simbole, poput ruke, cveta ili slomljenog oblika. Boju i metaforu koristim da izrazim ono što se ne može izgovoriti. Za mene je stvaranje način da otpustim pritisak i emocije. Volela bih da ljudi koji gledaju moje radove pronađu u njima sopstvenu priču, u skladu s onim što sami proživljavaju. Neko će možda osetiti utehu, neko tugu – i sve to pripada umetnosti. Želim da moj rad ostane otvoren za svako lično tumačenje.
Toxic Nurture | Not a listener | Social Glass
U serijama Social Glass, Toxic Nurture i Not a Listener istražujete složenost ljudskih odnosa i savremenog života. Kako odlučujete na koji način će emocija dobiti oblik kroz formu i boju?
Na početku ništa ne planiram. Najpre pokušavam da osetim samu emociju. Ako deluje teška, koristim gušće, tamnije boje. Ako deluje udaljeno, ostavljam prostor da diše. Sve nastaje kroz intuiciju – menjam dok kompozicija ne postane smirena. Boja ponekad prenese ono što reči ne mogu. Više verujem tom unutrašnjem osećaju nego logici.
Vaši radovi deluju kao vizuelne priče nastale između misli i osećanja. Možete li opisati svoj stvaralački proces, od prve ideje do trenutka kada znate da je delo završeno?
Sve počinje od misli ili osećaja. Nekad ih zapišem, nekad odmah naslikam. Ne žurim. Pustim da ideja sama raste, da pronađe sopstveni oblik. Zatim pravim skice i istražujem različite forme dok ne pronađem onu koja najbolje prenosi emociju. Intuicija me vodi, ali se često vraćam delu s odmakom da proverim da li me i dalje dotiče. Ponekad slučajnost – pogrešna linija ili neočekivana boja – postane ključni deo rada. Znam da je delo završeno kada ga pogledam i osetim da je emotivno celovito. Tada više ništa ne treba dodati.
Kao umetnica i dizajnerka, radili ste na projektima koji povezuju umetnost i komercijalni dizajn. Kako uspevate da zadržite svoj lični izraz u okvirima koji često podrazumevaju pravila i ograničenja?
U svaki projekat unosim deo sebe – kroz boju, ritam ili stil. Čak i kada postoje jasna pravila, pitam se: „Da li ovo donosi radost? Da li će privući pogled? Hoće li nekoga zadržati?“
Važno mi je da i u komercijalnom dizajnu zadržim lakoću i vedrinu, da rad odiše toplinom, baš kao i moje ilustracije. Imam sreću da radim sa ljudima koji poštuju moj izraz i podržavaju moju slobodu. To čini svu razliku.
Grow up | Her beauty and sorrow | Help
Vodili ste slikarske radionice za decu, iskustvo koje je očigledno oblikovalo Vaš osećaj empatije i jednostavnosti u umetnosti. Šta Vas je taj period naučio o iskrenosti i emocionalnoj komunikaciji?
Da, vodila sam radionice za decu u Hualijenu, na Tajvanu. Nisu dugo trajale, ali su me duboko promenile. Deca stvaraju iskreno, bez razmišljanja. Njihove emocije se vide na papiru. Ne analiziraju. Samo izražavaju ono što osećaju. Posmatrajući ih, naučila sam kako umetnost može da poveže ljude iz različitih sredina i kako empatija otvara prostor razumevanja. To iskustvo me podsetilo na vrednost jednostavnosti. Najdirektniji izraz često najjače govori. Volela bih da uvek stvaram tako – slobodno, iskreno i s radošću.
Dobitnica ste brojnih međunarodnih nagrada za dizajn i ilustraciju. Da li Vas takva priznanja podstiču na još veće eksperimente, ili donose osećaj odgovornosti prema onome što stvarate?
Pomalo i jedno i drugo. Nagrade mi daju snagu da istražujem nove pravce i probam nešto drugačije. Istovremeno me podsećaju da ostanem iskrena i da stvaram iz potrebe, ne zbog priznanja. Svako priznanje me motiviše da rastem, da dublje istražim ideje i pronađem precizniji izraz. Nagrada nije cilj. To je znak da se moj rad nekog dotakao – i to mi je najveća vrednost.
Kada biste danas mogli da osmislite sopstvenu izložbu iz snova, koja bi bila njena tema i kako biste je oblikovali kroz različite medije?
Volela bih da napravim izložbu o emocionalnom rastu – o načinu na koji se ljudi menjaju nakon teških perioda i o tome kako uče da sebi dozvole da idu napred.
Ne moraš da „pustiš“, već da naučiš da „kreneš dalje“.
Zamišljam prostor u kojem posetioci mogu da istražuju sopstvene emocije i da ih podele s drugima. Izložba bi spajala ilustraciju, infografiku, pokretne slike, zvuk, projekciju i interaktivni dizajn – tako da svako može da učestvuje, da oseti i doživi.
Želim da ljudi kada izađu osete mir, razumevanje i, makar malo, nadu.
U stvaralaštvu Kuan-Hsuan Lu sve potiče iz iskrene emocije. Njeni radovi otvaraju prostor za bliskost i razumevanje, pokazujući koliko boja i linija mogu da izraze ljudskost. Svaka ilustracija nosi spokoj, jasnoću i toplinu, odražavajući veru umetnice u dobrotu i povezanost.
Njena umetnost povezuje i inspiriše. U svakom potezu oseća se pažnja, u svakoj boji prisutnost. Kroz jednostavnost izraza, Kuan-Hsuan Lu stvara svet u kojem umetnost postaje nežan poziv na razmišljanje, osećanje i mir.
KUAN- HSUAN LU DESIGN
WEB | INSTAGRAM 1 | INSTAGRAM 2 |
