BOJE U UMETNOSTI
- ARTISTIC HUB MAGAZINE
- Oct 2, 2024
- 4 min read
Updated: 2 days ago
Kako boje oblikuju naše emocije
Boje na prvi pogled deluju jednostavno, ali nose složene psihološke i kulturne asocijacije. Reakcije koje bude zavise od ličnog iskustva, kulture i trenutnog raspoloženja. Crvena, često povezana sa strašću, životom i snagom, može da probudi uzbuđenje ili oprez, ljubav ili bes. Tu dvosmislenost umetnici koriste da bi oblikovali specifičnu emocionalnu atmosferu u delu.
Mark Rotko, američki slikar apstraktnog ekspresionizma, istraživao je moć boja na velikim platnima. Njegove površine crvene, crne ili narandžaste deluju kao polja osećanja koja ne pripovedaju radnju, već pozivaju na kontemplaciju i unutrašnji dijalog. Rotko je verovao da boja, i bez prepoznatljivih oblika, može da pokrene suštinske ljudske emocije.
Psihologija boja: Naučna osnova
Boje nisu samo estetski izbor. One utiču na raspoloženje, pažnju i fiziološke reakcije. Savremena istraživanja pokazuju da različiti talasni opsezi svetlosti podstiču različite obrasce moždane aktivnosti i autonomnog nervnog sistema, pa zato boje mogu da deluju i svesno i nesvesno.
Crvena često podiže nivo pobuđenosti organizma. U eksperimentalnim uslovima zabeleženi su porast pulsa i jača usmerenost pažnje, pa se zato crvena koristi na znakovima upozorenja i signalima koji traže brzu reakciju. U umetnosti, Umberto Boćoni je crvenom pojačavao osećaj pokreta i energije, dok je Frensis Bejkon crvenim nijansama gradio nelagodu i napetost. Isti ton može biti moćan ili destabilizujući, u zavisnosti od konteksta i intenziteta.
Plava, nasuprot tome, često smiruje i podstiče na introspekciju. U nekim studijama plava svetlost je povezana sa sniženim subjektivnim stresom i većim osećajem spokoja. Umetnici je koriste da otvore prostor za tišinu i misaonost. Iv Klajn je svojim specifičnim ultramarinom oblikovao polja čiste percepcije koja gledaoce uvode u stanje posmatračke sabranosti.
Žuta deluje stimulativno, asocira na svetlost i optimizam i može da podstakne kreativnost. Monetove tople žute ne nose samo sunčev odsjaj, već i vitalnost scene. Ipak, preterana zasićenost žutom može da deluje naporno, što potvrđuju i opažajne studije o doziranju kontrasta i zasićenja.
Zelena se spontano povezuje sa prirodom, obnovom i ravnotežom. Posmatranje zelenih površina ume da smanji subjektivni stres i odmori vid. Zato zelenu nalazimo i u enterijerima koji žele da ponude mir, ali i u umetničkim pejzažima koji vraćaju osećaj disanja prostora.
Umetnici boje ne biraju samo zbog lepote, već zato što one utiču na percepciju, ritam pogleda i emocionalni doživljaj dela. Boje su tihi alat za oblikovanje unutrašnjih pejzaža.
Image of Umberto Boccioni's 'La città che sale' from PICRYL, public domain. Available at - PICRYL
Simbolika boja kroz kulture
Značenja boja nisu univerzalna. Kulturalni kontekst menja poruke koje boje nose.
U mnogim zapadnim kulturama crna je povezana sa tugom i misterijom, dok u Japanu belo može da označi žalost i oproštaj. Ista bela u Evropi često simbolizuje čistotu i početak. Takve suprotnosti pokazuju koliko je tumačenje boja uslovljeno tradicijom.
Pablo Pikaso je jasno pokazao kako promena palete menja emotivni registar. Tokom Plave faze koristio je hladne tamne plave da izrazi tugu i usamljenost, a zatim je u Ružičastoj fazi mehkim toplim tonovima otvorio prostor za nežnost i oporavak.
Zelena u evropskom vizuelnom imaginarijumu priziva prirodu i rast, a u mnogim islamskim tradicijama nosi i snažnu religijsku simboliku raja i bliskosti sa božanskim. U Kini crvena znači sreću, blagostanje i slavlja, pa se koristi na venčanjima i praznicima, dok u zapadnim kontekstima često signalizira opasnost ili strast. U Indiji žuta je vezana za svetost, mudrost i znanje, pa je nalazimo u odeći monaha i obrednim praksama.
Razumevanje ovih razlika pomaže da se umetničke poruke čitaju dublje i preciznije.
Umetnici i boje: lični pečat
Matis je boju pretvorio u radost. Njegove kompozicije dišu od svetlosti i jasnih tonova, a boja je nosilac smisla, ne ukras. Nasuprot njemu, Vasilij Kandinski je boji dao duhovnu dimenziju. U knjizi O duhovnom u umetnosti pisao je o unutrašnjim vibracijama koje boje izazivaju u posmatraču. Za njega je plava duboka i mirna, okrenuta ka beskraju, dok je žuta oštrija i nemirna, usmerena ka spolja.
Lični odnosi umetnika prema paleti stvaraju prepoznatljive vizuelne jezike. Preko tih jezika boje postaju most između stvaralca i publike.
Boje u savremenoj umetnosti: svetlost kao materijal
Savremeni autori često pomeraju pojam boje izvan pigmenta. Dvojica ključnih stvaralaca na tom polju su Džejms Tarel i Olafur Eliason.
Tarel koristi svetlost kao primarni materijal. U seriji Skyspaces otvori u plafonu kadriraju nebo; promena dnevne svetlosti neprekidno menja boju prostora i doživljaj vremena. Instalacija The Light Inside u Muzeju umetnosti u Hjustonu uvodi posmatrača u tunel obojen svetlošću, gde granice prostora deluju pomereno. U projektu Roden Crater na vulkanskom krateru u Arizoni stvara arhitekturu posmatranja, pa se nežne razlike svetlosti i boje neba doživljavaju kao opipljive.
Eliason takođe gradi iskustva u kojima je boja svetlost i atmosfera. U delu The Weather Project u Tate Modern publici je ponuđeno sunce stvoreno monohromatskim osvetljenjem, refleksijama i maglom, a posetioci svojim prisustvom dopunjuju rad. U instalaciji Your Rainbow Panorama na krovu muzeja ARoS u Arhusu šetnja kružnom stazom obojenog stakla pretvara grad u niz hromatskih poglavlja. U oba slučaja boja postaje prostor za kretanje i osećanje, ne samo površina za gledanje.
Ovi pristupi pokazuju kako svetlost, boja i arhitektura zajedno utiču na percepciju i emocije.
Univerzalni jezik boja
Boje nisu ukras. One su način na koji umetnici komuniciraju sa našom pažnjom, telom i emocijama. Kroz slojeve plave, crvene, žute ili zelene, autori otvaraju prostore za tihu radost, napetost, tugu ili mir. Simbolika se menja kroz kulture, ali potreba da boja nosi smisao ostaje ista.
Bilo da je to mirna plava, strastvena crvena, svetla žuta ili umirujuća zelena, boje su univerzalni jezik umetnosti koji nas povezuje preko jezika i granica. Kada gledamo pažljivo, boja ne objašnjava. Ona omogućava da osetimo.
