BEATRICE SARTORI
Poezija koja se pretače u sliku i priču
Beatrice Sartori je umetnica čiji rad briše granice između jezika, papira i boje. Njene priče i kolaži oblikuju svet u kojem nežnost postaje pokretačka snaga, a mašta dobija prostor da diše. U razgovoru za Artistic Hub Magazine govori o svojoj novoj knjizi Legenda o Edgaru, o izložbama koje su obeležile ovu godinu i o iskustvu predstavljanja Švajcarske na međunarodnoj sceni. Njene reči otkrivaju da umetnost nije samo forma, već način da svet posmatramo drugačije, sa više dobrote, nade i tihe snage.
Vaš rad je već priznat širom sveta, a Vi i dalje otvarate nova poglavlja kroz knjige i izložbe. Kako biste sebe opisali danas, u ovom trenutku, i kakav umetnički svet oblikujete?
Danas sebe opisujem kao vizuelnu umetnicu i autorku koja gradi poetski univerzum, hranjen spokojem i snovima. Najvažnije mi je da kroz svoj rad prenesem nežnost, da stvorim veze i povežem ljude. U svetu koji se stalno menja, želim da ponudim prostor za maštu i čudo.
Najveće zadovoljstvo osećam kada mi neko kaže da mu moja dela donose pozitivnu energiju. Te reči me ispunjavaju radošću i potvrđuju da sam ostvarila svoju nameru.
Ovaj dijalog pokreće moju kreativnost, podstiče me da idem dalje i da istražujem nove horizonte. Ostajući verna svojoj umetničkoj viziji, uspevam da tkam autentične i trajne odnose sa onima koji zakorače u moj univerzum. Upravo taj osećaj pozitivnog ispunjenja doživljavam kao suštinu svoje umetničke prakse danas.
Beatrice Sartori, Umetnica
Vaša nova knjiga Legenda o Edgaru upravo izlazi. Šta se nalazi u srcu te priče, kakvu poruku želite da prenesete i kako je ona nastala? Šta Vam je bilo najvažnije dok ste je pisali?
Legenda o Edgaru donosi poetsku i dirljivu priču o strašilu zaljubljenom u život. To je priča o liku odbačenom od drugih, ali očaranom lepotom sveta. Ispod njegove istrošene i uvenule slame kuca nežno i iskreno srce, vođeno dubokom željom da otkriva i da deli.
Kroz Edgara želela sam da prenesem poruku dobrote, nade i slobode, poziv da pogledamo izvan spoljašnjosti i da poslušamo glas svojih snova.
Priča je rođena dok sam posmatrala malo strašilo posađeno u saksiji. Videla sam ga kako stoji tamo, samo i nepomično, ukorenjeno u zemlji bez mogućnosti da ode, a ipak s raširenim rukama kao da želi da poleti.
Dok sam pisala, najvažnije mi je bilo da sačuvam sanjivu i nežnu dimenziju da oblikujem melodiju teksta kako bi svaka reč i svaki ritam nosili Edgarovu emociju i poeziju.
Ova knjiga spaja Vašu ljubav prema pisanju i vizuelnoj umetnosti. Na koji način se poetika Vaših kolaža prelila u Edgara i da li Vam je pisanje, zauzvrat, otvorilo novu perspektivu u radu s papirom?
Pisanje mi je prvo otvorilo vrata umetnosti kolaža. U želji da ilustrujem svoje priče, otkrila sam izražajnu snagu kolaža i razvila vizuelni univerzum sastavljen od oblika, boja i sklada. Taj proces je duboko promenio moj odnos prema slici i nastavlja da hrani moju maštu.
Za Legendu o Edgaru ilustracije je naslikao moj suprug, slikar Michel Jegerlehner. Kada sam mu pročitala priču, odmah ga je dotakla poezija strašila koje stoji u polju suncokreta. Slike su mu došle prirodno, a kroz njegove akvarele preneta je atmosfera lika, njegova povezanost s prirodom i san o slobodi.
Volim da živim ovu dvostruku umetničku praksu, između vizuelne umetnosti i pisanja: dva komplementarna jezika koja su u stalnom dijalogu. U svojim kolažima uvek napišem kratku priču uz sliku kako bih pojačala njenu poruku i produžila emociju. Za mene je spajanje reči i slike način da se stvori nežan, senzibilan univerzum pun odjeka.
La Légende d'Edga, Beatrice Sartori La Légende d'Edga, Beatrice Sartori
Ove godine ste predstavljali Švajcarsku kao umetnička ambasadorka na manifestaciji Art Connects Women 2025 pod pokroviteljstvom UNESCO-a. Šta je to iskustvo značilo za Vas i da li je otvorilo nova pitanja ili teme u Vašoj umetničkoj praksi?
Imala sam ogromnu čast da predstavljam Švajcarsku na osmom izdanju Art Connects Women u Dubaiju, prestižnom događaju koji je okupio 112 umetnica iz 112 zemalja. To je bilo duboko inspirativno iskustvo, slavlje inkluzije, jednakosti i bogatstva ženske umetničke raznolikosti. Tokom pet intenzivnih dana imala sam privilegiju da upoznam izuzetne umetnice i da s njima podelim nezaboravnu ljudsku avanturu.
Učestvovanje u ovom interkulturalnom umetničkom dijalogu obogatilo me je na poseban način. Ojačalo je moju želju da stvaram dela koja otvaraju prostor za promišljanje, koja povezuju ljude i oblikuju viziju budućnosti u kojoj ima mesta za poštovanje i inkluzivnost.
Iz tog nadahnuća rođena je moja serija Ujedinjene u harmoniji, koja osvetljava žene povezane zajedničkim tokom nade: vođene mirom, slobodom, unutrašnjom svetlošću i dubokom povezanošću čoveka i prirode.
U prvoj polovini 2025. imali ste dve važne izložbe: Fragmenti harmonije u martu i Tamo gde papir cveta u junu. Šta su ta poglavlja donela Vašem putu i kako su oblikovala pravac Vašeg rada?
Iako različite u pristupu, ove dve izložbe dele istu suštinu: poeziju, iskrenost i promišljanje. One deluju kao živi mostovi, odraz jedinstva, raznolikosti i lepote sveta u kojem je sve međusobno povezano.
Kroz Fragmente harmonije želela sam da istaknem značaj mirne povezanosti između čoveka, prirode i sadašnjeg trenutka. Kolaž postaje metafora te fine ravnoteže: svaki rez i svaki sloj svedoče o krhkom skladu, gde papir postaje medijum suptilnog, a ipak presudnog promišljanja.
U Tamo gde papir cveta produbila sam to istraživanje tretirajući papir kao živu memoriju. Kolaži od isečenog papira postaju tih čin ekološkog i emotivnog otpora, otvarajući dijalog o mirnom suživotu, empatiji i obnavljanju.
Ova dva poglavlja označila su važnu etapu u mom umetničkom putu: učvrstila su moju želju da stvaram prostore koji svedoče o skladnom i održivom odnosu između čoveka i prirode, dok nas istovremeno pozivaju da zamislimo odgovornu budućnost.
U tom kontinuitetu osmislila sam dve serije koje produžavaju to promišljanje: Horizon – „Otvaranje ka prostranim i mirnim horizontima“, i Prisustvo u svetu – „Poziv da usporimo, probudimo se i osetimo“. Obe izražavaju moju težnju da ponudim trenutke spokoja i poezije, gde umetnost postaje most između unutrašnje vizije i krhke lepote sveta.
NE BELLE JOURNÉE, Collages sur papier | 50 x 40 cm PABLO ET L’OISEAU, Découpages-Collages sur papier | 50 x 40 cm
Naše novembarsko izdanje nosi temu „Iza ugla“. Šta je za Vas trenutno „iza ugla“, od knjige do novih dela i projekata koje pripremate za jesen i zimu?
Na polju slikarstva, nekoliko skica koje su mi posebno drage čeka da oživi kroz moje makaze.
Na polju umetničkih publikacija, moj rad biće predstavljen u različitim umetničkim knjigama i časopisima.
Što se tiče izložbi, jesen i zima biće obeležene jednim umetničkim sajmom, kao i nizom izložbi.
U domenu pisanja, trenutno radim na zbirci poezije osmišljenoj da vodi dijalog s mojim kolažima, jer verujem da poezija i papir dele zajednički jezik: jezik sklopa, ritma i emocije.
Kroz sve ove projekte želja mi ostaje ista: da ispletem mostove između umetnosti i života, slike i reči, pozivajući svakoga da zastane, da promisli i da sanja. Duboko verujem da umetnost ima moć da donese spokoj, čudo i nadu – dragoceno seme koje možemo zajedno da zasadimo za budućnost.
U svemu što stvara, Beatrice oblikuje prostor u kojem umetnost i život neprekidno teku jedno u drugo. Njene knjige, kolaži i izložbe čine univerzum u kojem reči nose boju, a slike odjekuju ritmom poezije. Svako delo nosi dah nade i nežnosti, pozivajući na trenutke promišljanja i otkrivanja lepote u njenim najfinijim oblicima.
Edgar, centralna figura njene nove knjige, stoji kao simbol tog stvaralačkog puta: srce koje kuca u skladu s prirodom i pogled koji prepoznaje svetlost i tamo gde je najmanje očekujemo. On otvara vrata mašti i pokazuje da se u njoj krije moć preobražaja i unutrašnje slobode.
Svojim delom Beatrice nas podseća da umetnost može biti mesto susreta, most između unutrašnje vizije i stvarnosti, dar koji obogaćuje svakoga ko joj se približi. Njen univerzum zrači povezanošću, harmonijom i poverenjem u budućnost. To je poruka koja ostaje: umetnost kao izvor nade, kao seme koje raste u spokoj, inspiraciju i tihu raskoš života.