SAYAKA GANZ
- ARTISTIC HUB MAGAZINE
- Apr 28
- 5 min read
Japan
Pretvaranje odbačenih predmeta u umetnost sa dušom
Umetnost Sayake Ganz nije samo prikaz lepote, već duboko lična priča ispričana kroz obnovljene predmete i reciklirane materijale. Odrastajući između različitih kultura, od Japana, preko Brazila, do Hong Konga, Sayaka je razvila jedinstvenu umetničku viziju, koja spaja šintoističko verovanje u duh svih stvari sa savremenom ekološkom svešću. U njenim veštim rukama, odbačena plastika pretvara se u poetske skulpture životinja koje zrače pokretom i energijom, noseći snažnu poruku o očuvanju prirode i vrednostima koje često zanemarujemo. Ovaj intervju otkriva ne samo proces stvaranja njenih izuzetnih dela, već i duboku inspiraciju koja ih pokreće.
Detinjstvo ste proveli u Japanu, Brazilu i Hong Kongu, a obrazovanje i karijeru nastavili u Sjedinjenim Američkim Državama. Kako su ta različita kulturna iskustva, zajedno sa šintoističkim verovanjem u duh predmeta, oblikovala vaš umetnički put i filozofiju? Kako se taj osećaj poštovanja i povezanosti sa stvarima izražava u vašem radu?
Sayaka Ganz:
Mislim da mi je šintoističko verovanje mnogo pomoglo da se izborim sa teškoćama kada sam morala da se prilagodim novim školama u stranim zemljama. Ponekad nisam imala s kim da ručam, pa bih sedela i posmatrala insekte ili delila užinu sa kokoškama. Životinje su mi bile prijatelji. Kada sam počela da razmišljam o tome kako se one osećaju, lako sam prešla na zamišljanje osećanja mojih plišanih igračaka. I onda, šta je sa bratovim vozićem ili delićem slagalice koji je pao iza police? Svi ti predmeti pravili su mi društvo kada sam se osećala usamljeno. Bili su moji prijatelji. Verujem da upravo to u meni budi želju da pronađem mesto gde će svi ti napušteni predmeti opet pripadati i postati deo nečega istinski inspirativnog i veličanstvenog.
Kao dete, voleli ste da pravite igračke od materijala koje je vaša majka koristila za hobije. Kako je ta rana strast prema transformaciji svakodnevnih predmeta evoluirala u ozbiljan umetnički pravac? Da li i dalje osećate tu istu igru i kreativnost dok radite sa recikliranim materijalima?
Sayaka Ganz: Odlično pitanje. Mislim da se moj sadašnji proces izrade velikih skulptura od plastike može podeliti u dve vrlo različite faze. Prva faza podrazumeva dizajniranje i izradu armature. To je pažljivo isplaniran i vrlo precizan proces koji zahteva puno merenja i oblikovanja. Uglavnom koristim nove materijale predvidivih oblika, koje prilagođavam potrebama skulpture. Sve je veoma kontrolisano.
Druga faza je pričvršćivanje plastičnih predmeta na armaturu, što je intuitivno, spontano i mnogo zabavnije za mene. U toj fazi osećam onu čistu igru i radost stvaranja. Zapravo uživam u obe faze, ali fizička realizacija u drugoj polovini procesa pruža mi više zadovoljstva. Prva faza više mi donosi uživanje u zamišljanju dela i osmišljavanju konstrukcije.
Opisali ste svoj kreativni proces kao slaganje slagalice, gde svaki oblik i boja doprinose savršenoj harmoniji. Možete li nas provesti kroz taj proces, od prikupljanja različitih materijala do oblikovanja skulptura koje odišu pokretom? Koji deo tog procesa vam donosi najviše zadovoljstva?
Sayaka Ganz: Na početku karijere više sam vremena provodila sakupljajući i formirajući svoju kolekciju materijala, obilazeći second-hand prodavnice, prihvatajući donacije od lokalnih firmi, prijatelja i porodice. Vremenom sam naučila koje vrste plastike i oblici najbolje odgovaraju formama koje volim da stvaram. Sakupljanje je poput uzbudljive potrage za blagom i donosi mi veliku radost kad pronađem pravi predmet. Ipak, ponekad naiđem na mnogo plastike koja nije odgovarajućeg oblika ili količina bude prevelika da bih je mogla sačuvati, pa se tada vraćam kući pomalo obeshrabrena.
Sakupljanje je i dalje stalan proces. Prijatelji mi često pokažu neki stari kuhinjski predmet ili igračku pre nego što ih odbace. Naučila sam da uvek prvo pogledam šta nude pre nego što prihvatim. Danas retko odlazim u potragu za plastikom, ali zahvaljujući donacijama i slučajnim pronalascima, svake godine prikupim značajnu količinu.
Kada započnem sastavljanje skulpture, tada se dešava prava čarolija. Proces je toliko intuitivan da imam osećaj da mi mozak utihne, a da oči i ruke same preuzmu sve odluke. Dodajem jedan predmet, zatim se udaljim i pogledam. Ako sve izgleda kako treba, nastavljam. Dodajem sve dok skulptura ne postane previše gusta, pa tada oduzimam višak. Svaki put kad se osvrnem, skulptura izgleda sve življe. Obožavam taj osećaj.
Rekli ste da želite da podižete ekološku svest kroz inspiraciju, a ne kroz negativne poruke. Kakve reakcije publike dobijate na svoje radove i na koji način verujete da umetnost može biti sredstvo za pozitivnu promenu u našem odnosu prema otpadu i vrednostima?
Sayaka Ganz:
Najčešći komentar koji dobijam je: "Nikada više neću gledati na svoju plastičnu ambalažu na isti način." To me neizmerno raduje. Nadam se da kroz svoj rad mogu pomoći ljudima da vide potencijal za veliku lepotu u stvarima koje su ranije smatrali bezvrednim.
Životinje koje prikazujete u svojim skulpturama izgledaju kao da oživljavaju kroz boju i formu. Postoji li poseban razlog zašto često birate životinje kao temu? Kako one doprinose vašoj poruci o povezanosti s prirodom i važnosti očuvanja ekosistema?
Životinje su nam prirodno bliske. Niko neće osporiti da su životinje živa bića. Kada oblikujem figure životinja koristeći odbačene predmete, nadam se da će emocije koje osećamo prema životinjama - saosećanje, poštovanje, divljenje i ljubav, biti prenesene i na te odbačene predmete.
Reciklažna umetnost sve više dobija pažnju. Da li planirate da istražujete nove materijale ili teme koje bi dodatno produbile odnos između čoveka i prirode?
Sayaka Ganz: Nisam neko ko se bavi dugoročnim planiranjem. Mislim da je to delom oblikovano mojim detinjstvom, jer smo se selili u drugu zemlju skoro svake tri godine. U svakoj školi učili su nas da planiramo budućnost i postavljamo ciljeve, ali moj život često je išao drugim putem, pa bi moji planovi brzo postajali nevažni. Ipak, uspevala sam da pronađem dobre prijatelje, postizala dobre rezultate u školi i, uprkos nesigurnostima, nastavila dalje.
Danas verujem da će mi prave prilike doći u pravo vreme. Svaki projekat na kojem sam imala priliku da radim naučio me je nečemu novom o odbačenim predmetima, zagađenju, lepoti i našem odnosu prema prirodi.
Kada se osvrnete na svoje umetničko putovanje, kako osećate da ste se razvili kao umetnica i kao osoba kroz rad sa recikliranim materijalima? Koju poruku biste želeli da ostavite budućim generacijama umetnika koji istražuju ekološku umetnost?
Sayaka Ganz: Kada se setim svojih studentskih dana, nisam bila posebno zainteresovana za društvene probleme, pa čak ni za ekologiju. Volela sam životinje, ali moj pogled na svet bio je vrlo sužen. Nisam se ozbiljno bavila pitanjima zaštite životne sredine sve dok nisam počela da pravim životinjske figure od odbačenih plastika. Kroz reakcije ljudi na moj rad, ti problemi su postepeno dolazili u moj fokus. Kao da su životinje i plastika zajedno našle način da me poduče svetu oko mene.
Kako sam učila i razmišljala o zagađenju plastikom i ljudskom ponašanju prema otpadu, tako sam se sve više interesovala i za druge društvene probleme, kao što su siromaštvo i nejednakost.
Bilo je perioda kada sam počela previše da se fokusiram na "poruku" i osećala sam da umetnost mora da donosi konkretne rezultate u društvu. Taj pristup me je učinio depresivnom i razmišljala sam čak da prestanem da se bavim skulpturom. Shvatila sam da, za mene, strategijsko razmišljanje i težnja ka rezultatima deluju manipulativno i da u tome ne nalazim radost.
Budućim generacijama umetnika koji istražuju ekološku umetnost poručila bih: nastavite da stvarate umetnost koja vas ispunjava i donosi vam radost. Inspirišuće je posmatrati nekoga ko je zaista strastven i vešt u onome što radi, jer tada sve deluje lako i magično. Kada neko ulaže ogromne napore i žrtvuje mnogo da bi postigao nešto "ispravno", iako je to vredno divljenja, to me retko inspiriše da sledim njegov put.
Mislim da treba da razmišljamo o održivosti prirode, ali isto tako i o sopstvenoj održivosti — fizičkom, mentalnom, finansijskom i vremenskom.
Kroz svoju umetnost, Sayaka Ganz podseća svet da prava umetnost ne leži samo u materijalu, već u duhu i svrsi koju nosi. Njene skulpture pozivaju nas da preispitamo odnos prema otpadu i da pronađemo vrednost u onome što se na prvi pogled čini bezvrednim.
Sayakina poruka je jasna i uzdižuća: stvarajte umetnost koja donosi radost i budi svest, jer upravo u tome leži snaga da inspirišemo promene, ne samo u sebi, već i u svetu koji delimo.
