BEOGRAD | SRBIJA
U svet umetnosti zakoračila je kao devojčica sa olovkom u ruci, stvarajući svoj mikrosvet u malenoj svesci. Danas, Tijana Tomić, mlada i talentovana umetnica, deli svoju inspirativnu priču o umetničkim koracima koji su je odvele do mesta gde linije, boje i simboli postaju njen jezik izraza. Kroz slikanje ikona, istraživanje pejzaža i angažman u zajednici, Tijana ne samo da stvara umetnost već i gradi mostove između svog stvaralačkog sveta i publike.
U ovom razgovoru otkrijte šarenilo njenih iskustava, izazove savremenog umetničkog trenutka i planove koji prizivaju buduće projekte i ambicije. Ostanite sa nama i zavirite u umetnički univerzum mlade Tijane Tomić.
Rani umetnički koraci. Tijana, kako su izgledali tvoji prvi koraci u svetu umetnosti? Kada si otkrila strast prema slikarstvu i koji su bili presudni trenuci koji su te vodili ka umetničkoj karijeri?
Još kao dete volela sam da crtam i slikam. Imala sam jednu svesku u kojoj sam volela da zabeležim sve što zamislim ili vidim, na meni svojstven način. To je bio moj svet u kojem sam volela često da odlazim. Sveska je tada predstavljala malu riznicu crteža I tu bih napravila paralelu, dosta godina kasnije blok za crtanje ostaje moj svet, koji je morao da izađe iz ne-forme kako bi se studioznije pozabavila daljim radom. Ono što mi je u detinjstvu dalo vetar u leđa i usmerilo ka umetničkoj karijeri jesu dečije kreativne radionice, ali mislim da je presudni momenat bio kada je na likovnom konkursu „Susreti škola“, moj rad zauzeo treće mesto. On je bio izložen u galeriji „Trag“ u Beogradu, a danas krasi hol osnovne škole koju sam tada pohađala (Stefan Dečanski, Beograd).
Izbor studija i fokus na grafiku: Završila si osnovne i master akademske studije na Fakultetu likovnih umetnosti. Kako si došla do odluke da nastaviš svoje obrazovanje upravo na ovom fakultetu i na smeru grafika?
Pošto sam pohađala srednju umetničku školu, grafika je bila jedan od predmeta. Vermenom počinju da me privlače grafičke tehnike. S toga je i moj maturski rad bio urađen u grafici i za njega sam dobila nagradu. Posle srednje skole želela sam da proširim svoje znanje u grafici i odlučujem se za Fakultet likovne umetnosti - smer grafika.
Slikanje ikona.Tvoje slikanje ikona privuklo je pažnju još od srednje škole, kada je jedna od tvojih ikona bila izložena u Skupštini grada. Šta te privlači ovoj formi umetnosti i kako pristupaš procesu stvaranja ikona?
Kao sto sam rekla, od malena sam pohađala kreativne radionice koje je grad Beograd organizovao i tu sam ugravnom išla na radionice slikarstva. Međutim, želela sam da probam nesto drugačije. Tada krećem na radionice ikonopisa koje imaju drugačiji pristup u radu, ali i slikarski pribor kojim se one izvode. Ikone su pune simbola, zahtevaju drugačiji pristup, rad po kanonima kojima se pridržavaju ikonpisci. Prva ikona koju sam tada radila bila je Beli anđeo I to je bio veliki izazov za mene, ali sam se nekako izborila. Međutim, upornost i želja da naučim ikonopis samo su rasle. Nakon nekoliko oslikanih ikona jedna od njih je bila u Skupstini grada Beograda, u pitanju je ikona Svetog Vasilija Ostroškog. Kasnije sam na TV kanalu Studiu B, predstavljala radionice ikonopisa i to je bilo moje prvo pojavljivanje u javnosti.
Iako sam odavno izašla iz tih radionica, jer su bile uzrastom ograničene, nisam prestala da ikonopišem. Trudim se da u oslikavanju ikona što više ispoštujem pravila slikanja, po predlošku, jer u pravoslavnoj crkvi slobodan način oslikavanja tj. po mašti, izlazi iz kanona, nije dozvoljen . Tako da se to ne bi moglo smatrati ikonom barem ne u tom užem smislu. Zato dok ikonopišem potreban mi je mir, koncentracija i preciznost od samog početka do kraja rada na njima. Bitno mi je da sve bude organizovano kako na stolu tako i redom kojim oslikavam ikonu, jer smatram da je to već pola posla.
Umetnički stil i tehnike. Kako bi opisala svoj umetnički stil? Postoje li određene tehnike ili materijali koje posebno voliš da koristiš u svom radu?
Ono čime sa bavim u svom radu jesu pejzaži, neposrednog doživljaja prirode kao i dijaloga sa njom. Linija je onsovno sredstvo oblikovanja, prevođenje ekspresivnog izraza u znakovno. Materijal koji najviše prija mom izrazu i u kojem se pronalazim jesu pasteli i flomasteri. Za veće radove koristila sam krede koje sam sama pravila i sunđere koji bi se umakali u mastilo i njime sam crtala, na taj način dobijala sam veći i slobodniji potez koji sam prenosila na grafički list. Vremenom je moj rad zahtevao da izađe u prostor i tako nastaje 3D rad, koji mi je pomogao da sagledam sve aspekte linije.
Angažman u udruženjima i rad sa zajednicom. Pored umetničkog stvaralaštva, aktivna si u radu sa udruženjima, držiš dečije radionice i učestvuješ u organizaciji kulturno-umetničkih programa. Možeš li nam reći više o tome? Kako ovaj angažman utiče na tvoj umetnički rad i lični razvoj?
Kada sam zavrsila master studije razmižljala sam šta sada, da li upisati doktorske i ostati ušuškana još u tom svetu dok ne nađem posao za koji sam se školovala. Međutim, smatram da je za doktorske studijie potrebna zrelost i određene godine rada na tom polju. Odlučila sam da se zaposlim i do nedavno sam radila dva posla i povremeno sam pomagala u organizaciji kulturno-umetničkih programa i dečijih radionica. Rad sa decom je nešto što je zabavno i u radu sa njima ja postanem dete. Kao što deca uče od nas i mi puno možemo da naučimo od njih. Moj dan je bio ispunjen obavezama od jutra do mraka, slobodno mogu da kažem nekada i bez slobodnog dana u nedelji. Ta moja prenatrpanost obavezama je dosta uticala na moj umetnički rad, jer sam bila fokusirana na ono što nije moj primarni posao. Međutim, u tim pauzama dok radim imala sam šansu da razmišljam gde se ja, kao umetnik, ali i moje kolege nalazimo u društvu. Govorim sada iz svog ugla. Radeći preko programa, koji je država organizovala, sa završenim fakultetom, bila sam plaćena manje od minimalca, a od poslodavca ne dobijate nikakvu dodatnu zaradu, te ste primorani da radite još jedan posao. Te da smatram, da smo stavljeni u drugi plan, da nemamo dovoljno prostora da se iskažemo, jer da bi se bavili umtnošću, a da bi smo imali od čega da živimo, treba da radimo dodatne poslove, koji nisu vezani za našu struku, a na kojima smo često potcenjeni. Kako bih mogla svoju umetnost i kreativnost da pokažem, radila sam dva posla, neshvatajući da sam je zapravo samo zapostavila, jer od obaveza za nju nisam imala vremena, a to je uticalo na moj licni razvoj kada je umetnost u pitanju.
Izložbe i iskustva. Imala si priliku da izlažeš svoje radove na mnogobrojnim izložbama. Kako ta iskustva utiču na tvoj umetnički razvoj i percepciju umetnosti? Postoji li neka izložba ili iskustvo koje ti je ostavilo poseban utisak ili doprinelo tvojoj umetničkoj viziji?
Pojavljivanje na izložbama je jako bitan element u radu svakog umetnika. Zahvajujući njima možemo videti gde se nalazi naša umetnička scena, ali i mi kao umetnici. Prolaskom rada na neki konkurs umetniku se daje prilika da bude u interakciji sa publikom i mogućnost da se njegov glas čuje. To daje vetar u leđa svakom umetniku i želju za jos većim napredovanjem.
Izložbu koju bih možda izdvojia je poslednja u galeriji Fakulteta likovnih umetnosti, gde je moj rad bio nagrađen i izložen. Ta nagrada je bila kruna, ne samo na taj rad nego na ceo put koji sam prošla da bih došla do krajnjeg proizvoda, ali i potvrda da sam na dobrom putu.
Savremeni izazovi u umetnosti. Koji izazovi i trendovi trenutno oblikuju svet umetnosti, posebno za mlade umetnike? Kako se ovi izazovi odražavaju na tvoj rad i pristup umetnosti?
Verujem da je veliki izazov da umetnost bude aktuelna, jer je aktuelnost nestalna, promenljiva kategorija. Umetnost je oduvek bila podložna promenama, novim trendovima i idejama. Umetnici su uvek u trci sa vremenom. Pred umetnikom je izazov da bude originalan i da u svetu društvenih mreža i mnogih vrlo kreativnih ljudi, postane i ostane istaknut svojom umetnošću. Posebno kada govorimo o zanatima koji su neretko primarni vid zarade. Čak i rad sa decom iziskuje konstantno istraživanje i originalnost u izboru teme i materijala kako bi se njima privukla i održala pažnja. Tako je i sa radom umetnika gde se očekuje od vas da iznova i iznova istražujete polje umetnosti, kako bi ponudili publici nesto novo, drugacije, nesto originalno. Veštacka inteligencija - AI umetnost stvorila je novi vizuelni sadržaj, čija popularnost sve više raste. Međutim ona ne može da da originalnu, naročito duhovnu umetnost i u tom smislu ne može da zameni umetnika, jer je zapravo njena umetnost skup dela koje je stvorio umetnik. Nju umetnik može da iskoristi da bi stvorio delo, ali ona ne može da preuzme ulogu kreativca.
Iz toga smatram da umetnost sama po sebi nije podložna trendovima, određene teme u umetnosti su uvek prisutne nezavisno od vremena u kojem živimo, samo se alati i pristup temi prilagođavaju vremenu u kojem živimo. Kao primer toga možemo uzeti portret slikan uljem na platnu koji se danas može izvesti kao digitalni print takođe na platnu uz elemente baroka ili renesanse što se često viđa na društvenim mrežama. Teme su stalne, neke su samo u trenutku aktuelnije, a način interpretacije se menja.
Ako govorim o svojoj umetnosti, pejzaž je tema kojom se bavim u svom radu. Godinama je on tema kojom se bavim i prolazio je razne faze i medije. Danas analizom, pristupom kroz drugačije medije ja njega interpretiram na drugačiji način od već viđenog prikazivanja pejzaža-linijski, kroz simbole, ali i u 3D formi. Skoro sam počela da istražujem digitalne medije za drugačiju obradu, ali za sada je to klasičan pristup medija u kojim radim.
Budući projekti i ambicije. Postoji li nešto na čemu trenutno radiš ili planiraš da radiš, što te posebno motiviše?
Trenutno želim da se vratim radu na kom sam stala, mislim da bih na tom polju imala još dosta da ponudim umetnosti. Međutim, želela bih i da nastavim sa slikarstvom, ali na drugačiji način od onoga na koji sam do sada predstavljala svoju umetnoost. Verujem da ću upisati master na još jednom fakultetu, ali se trenuto dvomumim oko smerova.
Tijana kroz svoj umetnički put, od detinjih koraka do izraza na izložbama, pokazuje originalnost i konstantnu potragu za novim izrazima. Njeno iskustvo u radu sa decom donosi ne samo radost, već i uvid u međuljudske odnose. Kroz sve ove dimenzije njenog umetničkog puta, Tijana predstavlja inspiraciju za sve one koji tragaju za svojim izrazom u svetu umetnosti. Njeni budući projekti najavljuju novi ciklus stvaralaštva, gde će se iznova pozabaviti radom koji je privremeno bio odložen.
Photographs of Artworks - Tijana Tomic, Artist
Photograph of the Artist's Portrait - K.Artistic