ZATVORITI EKRAN DA BISMO OTVORILI POGLED
- ARTISTIC HUB MAGAZINE
- May 4
- 5 min read
Digitalni detoks kao umetnost tišine i prisutnosti
Postoji trenutak koji svi prepoznajemo, iako ga retko priznajemo. To je onaj tihi trzaj ruke prema telefonu koji ne zvoni. Refleks, a ne potreba. Pogled koji klizi po ekranu ne zbog poruke, već iz navike. I možda, baš u tom trenutku, postaje jasno – zaboravili smo kako izgleda dosada, mir, razgovor bez distrakcija. Zaboravili smo kako je to biti samo tu, u trenutku. Bez ometanja, bez skrolovanja, bez zahteva da reagujemo.
Digitalni detoks u savremenom svetu nije povratak prošlosti. Nije bekstvo, nije askeza. To je poziv – da oslušnemo tišinu. Da proverimo da li umemo da budemo sami sa sobom. I sve više ljudi danas, širom sveta, odlučuje da upravo to i učini.
Redefinisanje odnosa s tehnologijom
U osnovi, digitalni detoks znači svesno odvajanje od uređaja – telefona, računara, društvenih mreža – kako bismo obnovili sopstvenu ravnotežu. Nekada se to činilo radikalnim: potpuno isključivanje na sedam dana, odlazak u planinu bez signala. Danas, mnogo češće, detoks znači vraćanje kontrole. Postavljanje granica. Isključivanje notifikacija. Odlazak u šetnju bez telefona. Sat vremena tišine pre spavanja. Ili vikend bez ekrana. Više kao dijeta nego kao post.
Nastao početkom prošle decenije, digitalni detoks je brzo postao pokret. Prvi put se u javnosti ozbiljnije o njemu govorilo 2010, kada su poznate ličnosti, novinari i terapeuti počeli da napuštaju mreže na određeni period. Danas, 15 godina kasnije, taj trend je ušao u mainstream. Uređaji koje koristimo svakodnevno – od iPhone-a do Androida – imaju ugrađene funkcije za praćenje vremena ispred ekrana. Luksuzni hoteli nude "digital silence" pakete. A sam termin "digital wellbeing" postao je deo wellness industrije – na istom nivou sa meditacijom, jogom ili terapijom.
Ali pitanje koje se danas postavlja nije više: „Da li možemo da se isključimo?“, već: „Zašto bismo to želeli?“
Statistika koja nas budi
Svetski prosek vremena provedenog ispred ekrana danas prelazi šest sati dnevno. Od toga, oko dve i po sata odlazi samo na društvene mreže. Telefoni se proveravaju i do 150 puta dnevno. Svaka poruka, svaki lajk, svaka notifikacija – sitan je, ali snažan udar na našu pažnju. A pažnja, kažu neurolozi, nije beskonačna. Ona se troši.
Studije su pokazale jasnu povezanost između prekomernog screen-time-a i porasta anksioznosti, depresije i poremećaja spavanja. Naš mozak nije stvoren da konstantno skače s jednog sadržaja na drugi. Potreban mu je ritam. Disanje. Pauza.
Deca i adolescenti su posebno ranjivi. Istraživanja iz 2023. godine pokazala su da tinejdžeri u nekim zemljama provode i do devet sati dnevno na digitalnim uređajima. Mnogi priznaju da ne znaju kako da se isključe. Ili da se, kad to i pokušaju, osećaju kao da nešto propuštaju.
Zapravo, ono što najčešće propuštamo jeste život van ekrana.
Prema podacima iz 2025. godine, prosečna osoba provodi oko 6 sati i 40 minuta dnevno ispred ekrana, dok u Sjedinjenim Američkim Državama taj broj dostiže 7 sati i 3 minuta (explodingtopics.com). Studija Harvard T.H. Chan School of Public Health ukazuje da prosečno dete u SAD-u provodi više od pet sati dnevno ispred ekrana, što može negativno uticati na njihovo mentalno i fizičko zdravlje. Američka psihološka asocijacija izveštava da 41% tinejdžera sa najvišim nivoom korišćenja društvenih mreža ocenjuje svoje opšte mentalno zdravlje kao loše ili veoma loše . U Evropi, izveštaj Evropske komisije iz 2024. godine ističe da gotovo polovina mladih prijavljuje emocionalne ili psihosocijalne izazove, što se delimično povezuje sa prekomernim korišćenjem digitalnih uređaja .
Odmor koji isključuje
U poslednje tri godine, ceo svet je svedočio porastu ponude i potražnje za mestima koja nude potpuni digitalni detoks. U Velikoj Britaniji, mreža Unplugged nudi male kabine usred prirode – bez Wi-Fi-ja, bez televizora, sa kutijom za zaključavanje telefona. U Italiji, Logout Livenow organizuje avanturističke vikende bez uređaja, sa fizičkom aktivnošću i grupnim kuvanjem. U Umbriji, Eremito – hotel koji izgleda kao srednjovekovni samostan – nudi luksuz tišine i samoproučavanja, bez ijednog ekrana.
U Sjedinjenim Američkim Državama, kompanija Getaway nudi sličan koncept: kabine u šumi, nekoliko sati vožnje od grada, u koje dolazite da biste se isključili. A u Meksiku i Arizoni, centri kao što su Rancho La Puerta i Miraval uvode "phone-free" zone kao deo svojih wellness programa. Na ulazu dobijete platnenu kesu za telefon. I predah.
Ove destinacije ne prodaju samo boravak. One prodaju iskustvo – kako je to kada se prisutnost vrati. Kada razgovor traje duže od poruke. Kada pogled luta horizontom, a ne ekranom. Kada vreme ponovo ima dubinu.
Glasovi koji su se isključili
Lična svedočenja onih koji su probali digitalni detoks često zvuče jednostavno, ali istinito. Više energije. Bolje spavanje. Dublji razgovori. Povezanost. Svest o tome koliko smo izgubili neprestano gledajući šta se dešava drugima, umesto da živimo sopstveni život.
Jedna umetnica iz Njujorka zamenila je svoj pametni telefon običnim, starim telefonom sa tastaturom. Kaže da je ponovo otkrila dosadu. A sa njom i kreativnost. Druga žena, komunikatorka iz Londona, obrisala je društvene mreže na devet meseci i otkrila kako izgleda dan bez potrebe da stalno odgovara.
Nijedna od njih se nije potpuno odrekla tehnologije. Samo su pronašle način da budu korisnice – a ne potrošači sopstvenog vremena.
Umetnost tišine
Umetnost je oduvek znala da nas zaustavi. Da nas natera da pogledamo iz drugog ugla. Tako i danas, mnogi umetnici progovaraju o temi digitalne prezasićenosti kroz radove koji nas pogađaju dublje od reči.
Serija fotografija “Removed” Erika Pikergila prikazuje ljude zagledane u prazne ruke – telefoni su im izbačeni iz kadra, ali poza ostaje. Osmeh zamire, pogled luta. Skulptura “Absorbed by Light” umetnice Gali Mej Lukas prikazuje troje mladih koji sede jedno pored drugog, obasjani svetlom nevidljivih ekrana. Scena nam je poznata. I neprijatna.
Pisac Vilijam Pauers u svojoj knjizi “Hamletov BlackBerry” piše da savremeni čovek mora pronaći prostor za povlačenje – ne fizičko, već mentalno. I da tehnologiju treba koristiti pažljivo, promišljeno. Ne iz navike, već iz izbora.
A Jenny Odell, autorka knjige How to Do Nothing, poziva na „štrajk pažnjom“. Na odluku da ono najdragocenije što imamo – našu pažnju – ne dajemo tek tako. Ne algoritmu, ne naslovima, ne nepoznatim ljudima u besmislenim raspravama.
Povratak sebi
Digitalni detoks nije cilj. Nije ni rešenje. On je samo prostor. Prostor u kome ponovo možemo da čujemo svoje misli. Da se povežemo s onima do kojih nam je stalo. Da obratimo pažnju na svet oko nas – na svet koji postoji i kada smo offline.
U vreme kada je prisutnost postala retka, ona postaje luksuz. I možda je baš zato detoks postao deo modernog načina življenja. Ne zato što bežimo od tehnologije. Već zato što biramo sebe.
Umetnost življenja – kakvu Artistic Hub Magazine prepoznaje i neguje – nije u buci, već u ritmu. U svakodnevnim trenucima koji imaju dušu. U izboru da budemo prisutni, svesni, povezani – sa sobom, drugima i svetom koji nas okružuje. I upravo u tom izboru da na trenutak budemo nedostupni, otkrivamo da smo sebi – najzad – prisutni.
